Arome kroz istoriju

Aromakologija

Aromakologija je nauka koja se bavi uticajem mirisa na ljudsko ponašanje, i ispitivanjem odnosa između osećanja i emocija. Analizira emocije kao što su relaksacija, stimulacija, razveseljenost, senzualnost, sreća i osećanje zadovoljstva, izazvano mirisima, stimulišući olfaktorne putanje u mozgu, i posebno, limbički sistem.

Aromakologija je uključila Aromaterapiju koja može biti definisana kao umetnost i nauka korišćenja prirodno izdvojenih aromatičnih esencija iz biljaka sa ciljem balansiranja, harmonizacije i promovisanja zdravlja tela, uma i duha. Korišćenje aroma u svrhu pojačanja osećanja i intenziviranja osećanja se može pratiti hiljadama godina unazad. Čak i crteži u pećinama koji datiraju još iz 18000 god. pre nove ere u mestu Lascaux, Francuska oslikavaju aromatične biljke kako gore, za koje se smatra da su korišćene da bi oterale zle duhove.

Egipatske tekovine: Drevna Egipatska kultura je jasno dokumentovala korišćenje aromatičnih medikamenata u svojim hijeroglifskim zapisima. Dokazi korišćenja lekovitog bilja u smislu aromatičnih kora, smola, parmemskih ulja, vina i sirća, su otkriveni i datiraju iz 4500 god. pre nove ere. Ekstrakt esencijalnih ulja se dobijao potapanjem bilja u ulje, a zatim ceđenjem kroz platnenu tkaninu.

Kinesko nasleđe: U slično vreme, drevne kineske civilizacije su takođe koristile neke vrste aromatičnih sredstava. Šen Nungova knjiga bilja (koja datira iz približno 2700 god.p.n.e.) sadrži detaljne informacije o 300 biljaka i njihovoj upotrebi. Na sličan način, Kinezi su koristili aromatična sredstva tokom religioznih obreda, paleći drvo i tamjan, i izražavajući tako poštovanje svojim bogovima. Ovu tradiciju praktikuju i u današnje vreme. Korišćenje aromatičnih sredstava u Kini je povezano i sa nekim drevnim terapijama kao što su masaža i akupunktura.

Grci i Rimljani: Drevni Grci su preuzeli većinu svog medicinskog znanja od Egipćana, i koristili ga u cilju proširivanja svojih sopstvenih otkrića. Oni su otkrili da neki cvetni mirisi imaju stimulišuća i opuštajuća svojstva. Koristili su maslinovo ulje kao bazu koja apsorbuje aromu lekovitog bilja ili cveća. Parfemsko ulje su koristili u kozmetičke i medicinske svrhe. Inspirisani Grcima, Rimljani su postali poznati po mirisnim kupkama i masažama aromatičnim uljima. Popularnost aromatičnih sredstava je dovela do utvrđivanja trgovinskih ruta koje su omogućile Rimljanima da uvoze „egzotična“ ulja i začine iz Indije i Arabije.

Aromaterapija u sadašnje vreme

Iako se aromaterapija praktikuje hiljadama godina, tek skoro je postala popularna u našoj kulturi. Značaj kombinacije uma, tela i duha u cilju dostizanja blagostanja i zdravlja je rezultat našeg modernog životnog stila, i to je ono što aromaterapija obezbeđuje. Moderna naučna istraživanja su rađena su potvrdila emocionalnu i fizičku korist koju osigurava aromaterapija.

Tokom poslednje dve decenije, značajan broj naučnih istraživanja je sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Japanu u cilju merenja ne samo psihosomatskih efekata mirisa na osećanja, raspoloženja i emocije, već i drugih povezanih psiholoških odgovora. Neke od primenjenih tehnika su električna aktivnost u mozgu, psihološki parametri kao što su otkucaji srca, provodnost kože i testovi nivoa kortizola, u cilju merenja i ocene reakcije na mirise i njihovog uticaja na raspoloženje, memoriju, spontano i kontrolisano ponašanje.
Specifični pozitivni efekti mirisa na ljude, kao što su blagotvoran uticaj na raspoloženje, umanjenje stresa, poboljšanje radnog učinka, danas više nisu mit, već je široko prihvaćeno da miris parfema može uticati na naše ponašanje, raspoloženje, memoriju, emocije, stres, održavanje pažnje, rešavanje problema, izbor prijatelja, endoktrini sistem, i sposobnost nesvesne komunikacije pomoću mirisa.